Шеснаести Фестивал глумачких остварења ,,Драган Тошић’’ Лозница

Јубиларни Петнаести Фестивал глумачких остварења у Лозници је прекинут прошле године због смрти једног од оснивача Драгана Тошића. Ове године Фестивал је одржан од 3. до 10. априла под називом Шеснаести фестивал глумачких остварења ,,Драган Тошић’’. Стручни жири 16. Фестивала глумачких остварења у Лозници у саставу: Милан Мађарев, председник, Биљана Станковић и Владан Ћосић, чланови процењивао је глумачка остварења у представама аматерских позоришта из Трстеника, Богатића, Јаше Томића, Велике Плане, Алексинца и Јагодине и донео следеће одлуке:

Награду за најбољег младог глумца добио је Андреј Јовановић за улогу Милана Срећковића, војника ЈНА у представи Српска драма Удружења грађана Трстеничко позориште и Драмског атељеа ,,Вук Караџић’’ из Грабовца у режији Милоша Милошевића Шике.

Награду за најбољу женску епизодну улогу добила је Зорица Стевановић за улогу тетке Флоренс у представи Тетка од милион долара Кена Лудвига у извођењу Градског позоришта ,,Театар 91’’ из Алексинца у режији Бранислава Недића.

Награду за најбољу мушку улогу добио је Душан Јовић Ћуле за улогу Обрада Срећковића у представи Српска драма Трстеничког позоришта и Драмског атељеа ,,Вук Караџић’’ из Грабовца у режији Милоша Милошевића Шике. Награду за најбољу женску улогу добила је Данка Пека за улогу Еве у представи Црвена, секс и последице Милене Миње Богавац у извођењу Аматерског позоришта ,,Ђорђе Дамјанов Ђекша’’ из Јаше Томића

Фестивал глумачких остварења у Лозници заузима истакнуто место у фестивалском сазвежђу аматерских позоришта јер се вреднују искључиво глумачка остварења. Основно питање у вредновању глумачких доприноса у аматерском позоришту је како успоставити критеријум и да ли је сличан или различит у односу на глуму у професионалном позоришту? Ако пођемо од претпоставке да је разлика између професионалног и аматерског позоришта само у социо-економском статусу закључак се намеће сам од себе. Добар глумац као и добро позориште не могу (и неће) да се крију, већ напротив имају жељу да се открију на матичној сцени, на гостовањима и на фестивалима аматерских и професионалних позоришта.

На фестивалу су извођене представе које се баве различитим приступима тзв. реалистичке глуме (Српска драма, Мрешћење шарана и Црна кутија), представе које су делимично или потпуно изведене као позориште у позоришту (Тетка од милион долара и Иза кулиса) и представа Црвена, секс и последице која је комбинација предавања и интро увида у психу жене. У Српској драми Синише Ковачевића у режији Милоша Милошевића Шике и извођењу Удружења грађана Трстеничко позориште и Драмског атељеа ,,Вук Караџић’’ из Грабовца гледали смо реалистичку глуму у оквиру симболичког реализма представе. Најбоља представа у Србији и региону оправдала је свој реноме. У односу на извођење у Прокупљу представа је била још компактнија и са равномерно распоређеним драмским набојем. Овог пута уз маестралну креацију Душана Јовића Ћулета у улози Обрада Срећковића истакли су се Андреј Јовановић као његов син Милан, Тадија Радивојевић Таџа као као његов брат партизан Милан Срећковић и Виктор Недељковић Вића као његов стриц редов Милан Срећковић. Андреј Јовановић је са затомљеном емоцијом и игром без речи у првом сусрету чувао оца од двоструке лоше вести: да су обојица мртви и да повратка више нема. Виктор Недељковић Вића као војник из Првог светског рата се истицао младалачком горљивошћу и вером у патриотизам која је била не само непатворена већ и идеалистичка.

У глумачком ансамблу представа Мрешћење шарана Александра Поповића у сценографији, режији и избору музике Дејана Цицмиловића и извођењу Центрa за културу ,,Масука’’ из Велике Плане се истичу Златко Илић као професор Борко Грацин и Јелена Стојадиновић која игра његову много млађу жену Мицу. Јелена Стојадиновић показује читаву палету глумачких стања од темпераментне и сексуално незајажљиве жене, преко разочаране жене када сазна да њен станар и љубавник Васа Вучуровић (Небојша Милосављевић) има жену и сина, жене која је претворена у кућну помоћницу, све до жене која се свети мужу за малтретирање и која после његове смрти наставља живот са млађаним кумићем. Небојша Милосављевић као Васа Вучуровић показује два лица: силника који гази све око себе да би задовољио своје потребе (у се, на се и пода се) и сломљеног човека који је сретан што га прихвата венчана жена коју је напустио због свог пустахијског начина живота.

Глума у представи Црна кутија Ане Ђорђевић у режији Иване Терзић и извођењу Позоришта ,,Јанко Веселиновић’’ Културно-образовног центра Богатић функционише у реалистичком кључу до епилога. Тада се, одједном, дотадашња збивања разоткривају као позориште у позоришту паралелног универзума. Сценска адаптација Ане Ђорђевић у режији Иване Терзић је настала на основу веома познатог и утицајног филма Савршени странци италијанског редитеља П. Ђеновезеа. Прича прати уобичајени сусрет седморо пријатеље које безазлена игра јавног читања свих порука на мобилним телефонима доводи до непријатних сазнања. У глумачком ансамблу се истичу Бранислав Ковић као серијски прељубник пилот Мики који покушава да сакрије сексуалне авантуре од своје жене и Милош Јуришић у улози Стефана који покушава да своју хомосексуалну оријентацију сачува од радозналих пријатеља који би да упознају његову нову девојку. Колико је Мики Бранислава Ковића шармантан и сигуран у себе, толико је Стефан Милоша Јуришића несигуран јер се осећа изоловано и постиђено у стрејт друштву својих пријатеља.

Представа Тетка од милион долара Кена Лудвига у режији Бранислава Недића у извођењу Градског позоришта ,,Театар 91’’ показује примерну колективну игру глумаца из Алексинца и троје глумаца из Крушевачког позоришта. Савремена комедија ситуације са елементима позоришта у позоришту Кена Лудвига подсећа по заплету на филм Неки то воле вруће Билија Вајлдера са незаборавним паром музичара Тони Кертисом и Џеком Лемоном који спас од гангстера налазе у женском оркестру играјући жене. У представи двојица глумаца се премаскирају у жене да би добили део наследства који им не припада од једне богате тетке, али се притом заљубљују у Мег и Одри, њене младе рођаке. Бојан Цветковић као заводник Лео Кларк и Максин и Срђан Стојадиновић као несигурни Џек Гејбл и неодољиво комична Стефани су вучни глумци представе уз свесрдну подршку Нинушке Стојановић као Мег која је заљубљена у Лео Кларка, Максин и позориште. У глумачком ансамблу истанчаним смислом за комичарску минијатуру издвајају се Јована Томић (глумица Крушевачког позоришта) као вицкаста Одри и Зорица Стевановић као болешљива али прпошна тетка Флоранс, која сваки тренутак користи да испије чашу живота до дна, па макар јој то била и последња.

Иза кулиса Мајкла Фрејна Градског позоришта из Јагодине у режији Велимира Митровића је микс позоришта у позоришту и савременог водвиља. Овакав микс асоцира на закључак да је потребно огромно позоришно искуство да се направи савршена позоришна машина (Жан Кокто). Митровић, мајстор постављања водвиља одступио је од свог препознатљивог рукописа и направио представу коју карактерише појачана глума – тзв шмира глумачког ансамбла. Овакав приступ у поставци водвиља је одавно промовисао Љубиша Ристић у чувеној представи Буба у уху Жоржа Фејдоа где је све конце држао Никола Симић, од премијере до последњег играња. Ансамбл Градског позоришта из Јагодине није имао вучног глумца, али је дисциплиновано одиграо представу успореног темпо ритма и без изразитих глумачких остварења.

Аматерско позориште ,,Ђорђе Дамјанов Ђекша’’ из Јаше Томића је извело представу Црвена, секс и последице Милене Миње Богавац у режији Радована Зупца. Редитељ није потписан као адаптатор текста, али слободно се може рећи да је његова драматуршка интервенција допринела да тзв. текстуална површина Милене Богавац сценски профункционише. Представу одликује моћна експресија, изузетна дикција, концентрација и вера у редитељски концепт без остатка Данке Пеке у улози Еве, Марије Блануше као Лилит уз хладну и функционалну асистенцију Александре Радивој у улози докторке. Зубац јнаправио представу која има два плана;: нараторски текст који говори докторка са стране позорнице и план игре ега и Алтер Ега Жене. Нараторски текст је додатно појачан исписом на екрану статистичким подацима о побачајима, како долази до њих и последицама на психу жена и амбивалентним односом Еве и Лилит о деци. Фуриозни темпо представе који се постиже филигрантским ушниравањем три извођачице сценских радова доводи у последњој слици до смираја који се огледа у реченици: ,, Ја желим дете’’.

У ревијалном програму Фестивала евидентан је развој луткарских група у основним школама Лознице и добар педагошки рад у Омладинској сцениПозоришта КУД ,,Караџић’’ Лозница који су спровели Јелена Крстић у раду на представи Шашава бајка Тодета Николетића и Борислав Матовић у представи Мали принц и Ана Франк. У представи Мали принц и Ана Франк се користе текстови Антоана де Сент Егзиперија, један део из Дневника Ане Франк, текст

Кад сам био гарав Мирослава Мике Антића из Гаравог сокака, Крвава бајка Десанке Максимовић, статистички подаци о ратовима у свету са којима почиње представа и других извора. Представа је финализација истраживања на тему ,,Деца рата’’ које показује да су у рату сви губитници, а поготово деца. Ако је представа заокружени отисак једног искуства онда Мали принц и Ана Франк даје амбивалентан утисак. На једној страни деца извођачи сценских радова су пленили пажњу концентрацијом и културом говора и покрета, али на другој осtаје нејасно зашто је поетски и нежан свет Малог принца Антоана де  Егзиперија конфронтиран са ратовима и расизмом у прошлости и европској суморној садашњости?

Такође, у ревијалном програму су наступили Драмска секција ОШ ,,Јован Цвијић’’ Лозница која је извела Покондирену тикву Јована Стерије Поповића у режији Јасмине Томић и Позориште младих Абрашевић из Крагујевца са представом Дивље гуске (наслов оригинала Секс, лажи и дивље гуске) Вудија Алена у режији Илије Степановића. Неадекватан избор текста у представи Покондирена тиква ставио је на муке децу која изводе ликове који су много старији од њих. И у представи Дивље гуске глумачки ансамбл је млађи него што су то ликови драме коју треба да интерпретирају. Међутим, шта играти у дечјем и омладинском позоришту када се квалитетни текстови за тај узраст не пишу или се већ написани текстови могу набројати на прсте једне руке? У сваком случају, несклад између година извођача и ликова је засметао само у првој сцени. У наставку представе настала је позоришна чаролија којој су допринели умешно глумачко вођење, уприрођеност говорне и физичке радње ликова, логични мизансцен и сигурна редитељска рука Илије Степановића.

Током Фестивала је покренута иницијатива за оснивање Градског позоришта у Лозници коју су подржали многи позориштни професионалци који су почели да се баве позориштем као деца и омладинци у Позоришту КУД ,,Караџић’’. Вредно је помена да је од 1951. до 1963. у Лозници деловало са прекидима Градско аматерско позориште ,,Вук Караџић’’. О успеху нове иницијативе одлучиваће у наредном периоду не само локална самоуправа, већ и упорност покретача иницијативе да се дугогодишњи сан о оснивању професионалног позоришта у Лозници заиста догоди.

Милан Мађарев

Критика је део пројекта Удружења критичара и театролога Србије под називом Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији који је ове године подржало Министарство културе Србије.