БЛИЖИ НЕБУ

Баг театар је био организатор БАГ феста у Дому културе у Бољевцима где су изведене четири представе. БАГ фест је почео 6. новембра са представом Полицајци Славомира Мрожека у извођењу Милановачког позоришта из Горњег Милановца у режији Бранка Кнежевића. затим је приказана представа Бајка о позоришту Владимира Ђурђевића у извођењу Позоришта ,,Раша Плаовић’’ са Уба у режији Душка Ашковића, а трећи учесник је била кореодрама Рођене ауторски пројекат Цветина Аничића у извођењу Културно образовног центра Шид АП “Бранислав Нушић”. Драматери Лесковачког културног центра су наступили у петак 25. новембра са представом Ближи небу Жељка Хубача у режији Дарка Злопорубовића. Лесковачка представа је била у такмичарском програму 62. Републичког фестивала аматерских позоришта у Кули где је Бојана Стефановић за улогу Авдике добила награду за најбољу женску епизодну улогу.

Душевна болница је место које које није често заступљено у драмској књижевности. Драме Пуковник птица Христа Бојчева и Ближи небу Жељка Хубача су свака на свој начин биле инспирисане чувеним романом Лет изнад кукавичјег гнезда Кена Кејсија,  који је касније адаптиран у истоимени филм Милоша Формана. У драми Ближи небу Жељко Хубач описује живот пацијената неуро психијатријске клинике (душевне болнице) Доња Топоница код Ниша крајем осамдесетих година. Нишки дијалекат је највише изражен у комичним дијалозима ожењеног Рома по имену Трајче Истина и његове симпатије Авдике. Трајче Истина је наравно преиспољни лажов, али златног срца, и неко ко чини да живот болесника буде колико-толико подношљив уз помоћ шверцованих цигарета и пића. Долазак психолога др Димитрија Чортаревића (као пацијента), који убеђује болеснике да побегну из болнице мења устаљени животни ток ликова и усмерава их ка (не)очекиваном насилном крају драме.

Редитељ Дарко Злопорубовић се бави танком границом која дели условно речено нормалне од лудих, јер њима по дефиницији и није место у душевној болници. У времену у коме се нормални с тешком муком и уз помоћ медикамената труде да остану нормални, тзв. луди се свакако боље сналазе, јер раде оно што им падне на памет. Или како би то један сатиричар рекао: ,,Данас нормалне од лудих дели само дијагноза, односно, нормалан си док се не докаже супротно.’’ Редитељ (сценограф и костимограф) Злопорубовић највећи допринос у својој поставци даје у осмишљавању драматургије сценског простора. Посебно су ефектни невидљиви кревети, које одређују само јастуци који су окачени на цугове и тела спавача. На овај начин Злопорубовић је ,,уштедео’’ на сценском простору који је отворио за простор игре.  Међутим, колективна игра ансамбла није била на нивоу који је нудио инвентивни простор игре. У представи су најбоље одигране љубавне сцене између Трајчета (Немања Станковић) и Авдике (Бојана Стефановић). Трајче, несрећно ожењени Ром са три ћерке, (који жели сина да би доказао своју мушкост), и Авдика која има леукемију, безуспешно покушавају да остваре своју (не)могућу љубав. Сапатници Трајчета Истине су његов некадашњи учитељ Драгутин Јовић Гуте (Мирослав Мијатовић) који је дигао руке од живота, али не и од читања књига, Агент Прокић, умишљени агент ЦИА (Марко Жунић) који има фикс идеју да унесе ред у болничкој соби у којој је хаос једино правило, и млади Бојан Операција (Милица Ивковић) који се у складу са својим надимком плаши операције. На другој страни, условно речено нормалних, се налази брачни пар Маша (Никола Шћепановић) и његова жена медицинска сестра Дара (Анђелија Радосављевић) која мужа немилице вара с ким год стигне.

Злопорубовић мења крај представе у односу на прото текст Жељка Хубача где Дару, промискуитетну и сурову медицинску сестру силују малтретирани пацијенти на иницијативу воајерски настројеног Трајчета. У лесковачкој представи силовање је замењено убиством Маше који је пријатељски настројен према Трајчету (због  ситних противуслуга), али уз насиље из обести према болесницима. Међутим, када Маша у завршној сцени почне да малтретира Бојана Операцију, Трајчетовог штићеника и његовог бившег учитеља Гуту покреће се лавина насиља која завршава Машином смрћу. Болесници инспирисани идејом о слободи др. Димитрија Чортаревића на крају представе беже из болнице са жељом да поврате све оно што су у међувремену (не)праведно изгубили.

Милан Мађарев

Критика је део пројекта „Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији“ који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.