64. РЕПУБЛИЧКИ ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА У КУЛИ

Републички фестивал аматерских позоришта Србије је одржан од 16. јуна до 23, јуна 2023. године у организацији Централног савеза аматера у култури Србије и Културног центра Кула. У такмичарском програму Фестивала и ове године су биле представе честих учесника: Културно-просветни центар Петровац на Млави Позориште ,,Драгољуб Милосављевић Гула’’, Центар за културу ,,Масука’’ из Велике Плане и Културни центар Кула. У другој групи су представе повремених учесника: Културно-образовни центар Богатић Позориште ,,Јанко Веселиновић’’ и Центар за културу Стара Пазова Словачко позориште ,,ВХВ’’ СКУД-а ,,Јанко Чмелик’’, а у трећој групи су омладинска позоришта која су се бавила темама насиља – Градско позориште Бечеј драмски студио младих, и трговине људима – Студио глуме – Театар 011 Београд.

На отварању Фестивала је изведена представа Сумњиво лице Бранислава Нушића у режији Милана Илића Трше и извођењу Аматерског позоришта ,,Хранислав Драгутиновић’’ Домa културе ,,Радивој Увалић Бата’’ из Прокупља. Редитељ Илић је унео новине у тумачењу Нушићевог текста које се односе на жанровско померање представе, третман монолога и зачудно увођење помоћника Алексе Жуњића који представља отелотворење ушију. Милан Илић Трша је поставио Сумњиво лице као уозбиљену комедију која почиње и завршава текстом ,,Неки Јосиф из Трбушнице…’’ Газда Миладина. Редитељ је желео да покаже заглављеност појединца у бирократском механизму из кога нема излаза, већ само све дубљег пропадања. На другој страни монолози Јеротија Пантића (Небојша Миленковић Јумба) и његове ћерке Марице (Луција Лакићевић) подсећају на филмске и тв монологе који се чују из оффа уз минималну мимику. Међутим, овај поступак доводи до повремене сценске монотоније односно успоравања темпо-ритма представе. Небојша Миленковић у улози Јеротија Пантића као вучни глумац не успева да све време држи конце глумачке игре у својим рукама, већ допушта да темпо-ритам представе има тенденцију пада. Анђа, Јеротијева жена (Марија Окичић) покушава да својим речима и поступцима стабилизује свог мужа који је све више неснађен, јер га ситуација превазилази и ћерку Марицу, коју нити разуме, нити може да контролише. Луција Лукићевић игра темпераментну Јеротијеву ћерку Марицу чији план да се тајно нађе са својом симпатијом Ђоком у локалном хотелу неочекивано прераста у потрагу за сумњивим лицем њеног рођеног оца- капетана полиције. Њену симпатију Ђоку игра Милан Младеновић као младића који је сумњив јер је млад и зато што штити своју приватност.

О представи Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића у адаптацији, режији и сценографији Милоша Јагодића и извођењу Културно- просветног центра Петровац на Млави Позориште ,, Драгољуб Милосављевић Гула’’ писао сам у оквиру текста о јубиларном 10. фестивалу Позоришни дани Јована Ђорђевића у Сенти: https://casopiskult.com/putujuce-pozoriste-sopalovic-u-‘reziji-milosa-jagodica/ zа часопис КУЛТ.

О представи "2:14" Дејвида Пaкеа у режији Игора Павловића и извођењу Градског позоришта Бечеј такође сам писао за часопис КУЛТ:
https://casopiskult.com/predstava-2-14-ili-analiza-adolescentnog-zivota/ .

Четврто вече Фестивала сам погледао представу Чудо у Шаргану Љубомира Симовића у режији Дејана Цицмиловића и извођењу Центрa за културу ,,Масука’’ из Велике Плане. Цицмиловић је успео да ,,распричаност’’ писца разигра уз помоћ промишљене и добро спроведене радње. Ако је поделабар пола посла, редитељ је направио  оптималну поделу, која је код избора одређених глумица наизглед нелогична, али се покаже сценски оправданом. У сценском простору у коме су вариране мердевине различитих величина преко којих су пребачене даске – столови најдоминантније су биле велике мердевине у дну сцене које су подсећале на вешала или на распеће. Представа почиње монологом Дантона из представе Дантонова смрт у извођењу Стеве Жигона о црвеној буржоазији који се чује из оффа. Овај уметнути монолог показује како се наизглед мало променило од времена када су студенти 1968. покушали да нешто промене. Прва појава Иконије (Светлана Тришић) са намештањем перике има двоструко значење: одвајање приватног од јавног кафанског живота и/ли жал за прерано умрлим супругом. Ово намештање перике се понавља неколико пута током представе тако да уједно означава и почетак радног времена кафане ,,Шарган’’. Светлана Тришић игра сведено свој лик Иконије који обично служи за комичарску параду, па чак и за (не)умерено шмирање. Јелена Стојадиновић као Цмиља је једно од изненађења у подели јер овај лик обично игра млађа глумица. У овој представи Цмиља је старија девојка која је дошла у Београд да се уда што пре и да што пре доведе део породице из провинције. Живослава Бајић као Госпава, постарија проститутка има највећи распон различитих глумачких стања. Комични ефекат у њеној интерпретацији настаје јер своје занимање третира као озбиљан посао, а не као свој усуд. Када долази у своју кафану после убиства свог неверног љубавника она је сломљена жена, да би у завршној сцени пре одласка у затвор показала неочекивано достојанство јер од своје околине не добија ни реч утехе. Увек поуздани Небојша Милосављевић je показао изванредан ниво свог глумачког умећа у улози Просјака. Просјак Милосављевића који људске ране узима на себе да би им помогао, а заправо им одмаже, је посебно импресиван у својој завршној појави када се његов глас
појачава до надреалног.

О представи Црна кутија Ане Ђорђевић у режији Иване Терзић и извођењу Позоришта ,,Јанко Веселиновић’’ Културно-образовног центра Богатић сам писао у критичком осврту на Шеснаести Фестивал глумачких остварења ,,Драган Тошић’’ из Лознице који је објављен на веб сајту Удружења критичара и театролога Србије:

Шеснаести Фестивал глумачких остварења ,,Драган Тошић’’ Лозница

На позорници Културног центра Кула су одигране две представе са публиком и извођачима у заједничком простору игре: Чежња за суперповрћем Мјуреја Шизгала у режији Драгана Остојића у извођењу глумаца Културног центра Кула и Ковачи Милоша Николића у режији Александера Бака и извођењу Центра за културу Стара Пазова, Словачког позоришта ВХВ Стара Пазова и СКУД ,, Херој Јанко Чмелик’’. Драган Остојић се после многобројних ансамбл представа које је радио у КЦ Кула одлучио да постави једну дуо драму. Представа почиње припремом глумца Лиона (Слободан Ногавица) уз громогласну музику са касетофона за аудицију, која би могла да му помогне да коначно плати текуће рачуне. Комшиница полицајка Маргарет (Вања Боговачки) долази да му напише пријаву због буке коју прави, а он користи сва средства од шарма преко глумачког умећа да је одговори од уручивања пријаве и потенцијалног плаћања (не)заслужене казне. Међутим, представа не завршава цепањем пријаве и одласком са сцене полицајке Маргарет као у тексту Мјуреја Шизгала. Редитељ је убацио епилог у коме Маргарет и Лион пробају јабуку која асоцира на причу о суперповрћу и на нови почетак за мушкарца и жену који су изгубили веру у љубав. Слободан Ногавица игра Лиона тако да се његова животна прича може тумачити као искрена исповест или као импровизација искусног глумца. На публици је да се определи.

Редитељ Александeр Бако је направио храбру драматуршку интервенцију када је додао лик омраженог Петеревог стрица у култну комедију Ковачи Милоша Николића. Представа из Старе Пазове је играна на словачком језику са појединим реченицама које су на српском језику због лакшег разумевања текста. У простору напуштене али одржаване немачке (или било које) ковачнице Бако развија колективну игру са јасно дефинисаном физичком и говорном радњом, са психолошком мотивацијом ликова и пажљиво грађеним комичним ситуацијама. Варирајући мотив (не)поузданог очинства Немца, Србина и Руса и жене као резонера и гласа разума комични замајац се током представе све више заошијава. Јанко Шаркези као Петер Шмит, ковач Немац, Игор Пискла као Ацо Ковачев, ковач Србин и Зденко Кожик, као Иван Кузнецов ковач Рус показују мултипликовану слику мушкараца, који воде ратове у којима сви губе, док на женама остаје да воде бригу о кући, имању и будућем потомству. Марина Бакова као Лујза, жена Петера Шмита, немачког ковача успева да логиком која се граничи са апсурдом доведе мужа до закључка да ако је она била са ковачем и зачела дете онда то и није превара. Међутим, ако то уради било која друга жена онда је она без дискусије курва. Заиграна ансамбл игра глумаца у веристичком простору ковачнице постепено је стварала градацију представе од почетне до завршне сцене.

Стручни жири 64. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у саставу Бранислава Стефановић, редитељка и редовна професорка ФДУ у Београду, председница Жирија, др Немања Савковић, редитељ и доцент Факултета уметности у Приштини, члан жирија и Никола Спасић, редитељ, продуцент и доцент Рачунарског факултета у Београду, члан жирија је доделио следеће награде: Прво место и Златну плакету добила је представа Путујуће позориште Шопаловић Културно-просветног центра Петровац на Млави Позоришта ,,Драгољуб Милосављевић Гула’’, а Милош Jагодић је добио награду за сценографију ове представе. Друго место и Сребрна плакета припала је представи Ковачи у извођењу Центра за културу Стара Пазова Словачког позоришта ,,ВХВ’’ СКУД-а ,,Јанко Чмелик’’, уз награду за визуелни идентитет. Треће место и Бронзану плакету освојила је представа Вечерња ружа Студија глуме – Tеатра 011 из Београда. Ова представа је добила награду за драматизацију романа Изгубљене у магли Владе Арсића (Наташа Радоњић) и награду за кореографију (Милош Матић и Лариса Радоњић).

Награду за мушку улогу додељена је Слободану Ногавици за улогу Лиона у представи Чежња за суперповрћем Културног центра Кула из Куле. Награду за женску улогу додељена је Милици Илић за улогу Гине у представи Путујуће позориште Шопаловић Културно-просветног центра Петровац на Млави Позоришта ,,Драгољуб Милосављевић Гула’’. Награду за епизодну мушку улогу припала је Браниславу Ковићу за улогу Микија у представи Црна кутија Позоришта ,,Јанко Веселиновић’’ Културно-образовног центра Богатић. Награда за епизодну женску улогу припала је Мини Шанковић за улогу Милене у представи Црна кутија Позоришта ,,Јанко Веселиновић’’ Културно-образовног центра Богатић. Награда за режију је додељена Ивани Терзић за режију представе Црна кутија Позоришта ,,Јанко Веселиновић’’ Културно-образовног центра Богатић.

Милан Мађарев

Критика је део пројекта Удружења критичара и театролога Србије под називом Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији који је ове године подржало Министарство културе Србије.