Aleksandra Glovacki: Brod ljubavi

Brod ljubavi, taj krajnje ironični naziv, odnosi se na trajekt koji tokom vikenda putuje na relaciji Libek – Sankt Petersburg, povezujući dva stara i prelepa evropska grada, jedan u Nemačkoj drugi u Rusiji. Ali na put se ne nose ni istorija ni kultura ova dva mesta; brodski teret su jad i čemer što istočne, što zapadne Evrope, gde je svako u traganju za svojim svetim gralom. Svinje sa istoka i govna sa zapada, kako ih pisac krsti; jedni prodaju sebe bežeći od tranzicijske bede, drugi kupuju sve što se kupiti može ne bi li tako zatrpali rupe svojih upropašćenih života. I jedni i drugi daveći se u alkoholu i sirovom seksu. Istok – to su ruske, češke, rumunske i srpske, muške i ženske prostitutke, formalno zabavljači u brodskom kabare – baru; Romčević ne zalazi u njihove biografije, smatrajući da su motivi njihove potrebe za zaradom na takvom mestu podrazumevajući; a možda time pocrtava da je osoba bez osnovnih sredstava za život osoba bez identiteta i bez biografije. Za razliku od istoka, zapadnjaci imaju naznačene biografije. Reč je o pripadnicima srednje klase, ugroženim različitim gubicima – gubitkom posla, samopoštovanja, iluzija, ljubavi, uspomena… Njihove priče se prepliću, njihove tajne otkrivaju, kroz mnogobrojne kratke scene, primerenije filmu nego pozorištu.

Reditelj Angelčo Ilievski se opredelio za realistički pristup, što je jasno već na prvi pogled s obzirom na rešenje prostora. Uz pomoć scenografa Valentina Svetozareva, on oživljava glomaznu i prostranu utrobu broda, gde je jasno naznačeno i odvojeno šta koji prostor predstavlja. Nepotrebno i komplikujuće rešenje, koje je pojelo mnogo vremena; česte promene, prekratke scene koje se završe pre nego što uspete da se emotivno uključite u njih do kraja, žanrovska neopredeljenost, pa i hladna elektronska muzika koja prati promene – donekle predstavljaju problem u recepciji predstave.

Međutim, veliki ansambl je i ovoga puta dokazao visoki glumački potencijal niškog pozorišta: Aleksandar Mihailović, kao nesrećni trgovac koji gubi igru izgubivši ugovor sa ’’dođošima sa istoka’’, spreman (istina samo u teoriji) da zavede mladog momka za koga veruje da može da mu obezbedi ugovor, suvereno nosi taj pravi splet različitih i sukobljenih emocija; Jasminka Hodžić je neodoljiva tužno-smešna udovica, koja u istoj noći otkriva duplo dno svoga braka i čari kupljene ljubavi; Marko Pavlović kao tužni, lomni, nesrećni, prevareni i prezreni gej, Dušan Matejić i Sanja Krstović kao uspešan pisac i agresivna žena izdavača, koji na najneočekivanijem mestu pronađu – ako ne ljubav, a ono strast i bliskost. Raspevani i razigrani istočni nesrećnici – Maja Vukojević Cvetković, Maja Banković, Jelisaveta Karadžić, Danilo Petrović i Miloš Cvetković… i mnogi drugi, uspevaju da preskoče barijeru dramaturške rascepkanosti i snažno se izvođački utisnu u tu grotesknu, ogoljenu, snažnu i upečatljivu priču o drugoj strani evropske medalje. Brod ljubavi postaje impresivan brod ljudske nesreće. Pisan u vreme naših velikih očekivanja od ulaska u Evropsku uniju i idealizovanja same te Unije, tekst je ponudio subverziju koju je život u ovih nekoliko godina prevazišao. Naime, postalo je jasno do koje mere je i sama Evropa jedna krhka tvorevina. Ipak, da li slučajno ili svesno, pisac više šanse daje zapadnjacima, koji prošavši kroz poniženje dolaze do oslobođenja; istočna sirotinja ostaje tu gde je bila, u bedi i neprekinutom poniženju.

Aleksandra Glovacki (Emisija ‘’Ars, artifex’’ Programa 202 Radio Beograda, 2.12.2016)

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/29/beograd-202/2546693/ars-artifex-.html