Aleksandra Glovacki: Perikle

Posle letos odigrane premijere na Šekspir festu u Čortanovcima, u prelepom ambijentu čortanovačke tvrđave, ”Perikle” Viljema Šekspira, u režiji Nikite Milivojevića, prošlog četvrtka je u Šabačkom pozorištu predstavio i svoju redovnu, repertoarsku verziju. Odrednica ”Šekspirov” i dalje je pod znakom pitanja. Naime, mnogo je razloga za raspravu o tome koliki deo teksta je nastao ispod pera genijalnog pisca, a koliki u – za to vreme uobičajenoj – pozorišnoj radionici. Produkcija elizabetanskog teatra je bila enormno velika, pisalo se i u četiri, i u šest, ponekad i osam ruku. Van one teorije po kojoj se ne zna je li Homer postojao, ali se zna da je bio slep, Perikle i na prvi pogled odudara od ostalih Šekspirovih dela. Što ga ne čini manje zanimljivim. Danas je u stručnim krugovima postignut konsenzus po kome je ipak više od polovine teksta autorstvo poznatog pisca.

Reč je o ljubavno- avanturističko-trilerskom zapletu, dostojnom kakve mini TV serije. Od incestuozne dvorske veze i preteće potere osvetoljubivog vladara za glavnim junakom, koja nas vodi po gradovima antičkog Sredozemlja, preko ljubavi, lažnih smrti i tragedija, božje kazne za nevaljalce i povratka voljenih za koje se verovalo da su mrtvi, pa do istinski srećnog kraja – reč je o materijalu za bar četiri epizode. Ovu scensku igru Nikita Milivojević je i rešio – kao veliku glumačku feštu, stilizovanu priču maksimalno oslonjenu na glumce. A od njih se očekivala, i uglavnom i dobila, duhovna koncentracija i fizička spretnost. Jer oni jure od grada do grada, iz lika u lik, kroz more u kom se dave, preko trgova, javnih kuća, usamljenih svetilišta i dvorova, uskačući ne samo u nove prostore, već povremeno i jedan drugom u uloge. Ako je sama radnja bajkovita, van zakonitosti svakodnevne realnosti, likovi nisu; svi su utemeljeni u realnom životu, dobro prostudiranih karaktera, čime je predstava dobila dodatno čvrsto uporište, a glumci priliku za majstorstvo. Jer prazna scena budi maštu, i rediteljsku i gledaočevu, a glumcu daje prostor da se razmaše svim sredstvima.

Kristina Pajkić, Deana Kostić, Sonja Milojević, Aneta Tomašević, Zoran Karajić, Ervin Hadžimurtezić, Dejan Šarković, Vladimir Milojević, Miloš Vojnović i Strahinja Barović maksimalno su iskoristili prostor koji su dobili, uvek osim kad su u tome preterali; što je bilo retko, ali im ni to retko ne treba.

Perikle je živa i duhovita predstava, koja vas neće pozvati na direktno angažovanje u rešavanju gorućih brojnih problema ovoga sveta, ali će vas podići u neke više dimenzije antropološke problematike, sudbine i mesta čoveka pod zvezdama.

Aleksandra Glovacki (”Vizija” – Program 202, 9.10.2015)