Aleksandra Glovacki: Tektonika osećanja

’’Tektonika osećanja’’ je tekst iz radionice izuzetno vrednog Erika Emanuela Šmita, bulevarskog pisca rado igranog širom sveta. Inteligentan opažač i promišljač ljudskih karaktera i odnosa, poznat je i našoj publici: samo u Beogradu su četiri njegova naslova na aktuelnom repertoaru. Mahom su to priče o muško-ženskim, neretko bračnim odnosima, gde polazeći od nekih opštih, opšteprepoznatljivih mesta, gradi svoje drame. Kako tih opštih mesta nema baš toliko koliko Šmit može da napiše, on – baš kao i uspešne TV serije u petoj godini prikazivanja – pribegava bizarnim zapletima i raspletima, što karakteriše i ovaj tekst. Jedan ljubavni odnos biva stavljen na ispit, kao posledica nepoverenja i nesporazuma. Inicijator je žena, mlada, zgodna, uspešna, bogata… dakle sa svim razlozima za spokoj i sreću, koja na osnovu potpuno nebitnog detalja posumnja u ljubav svog partnera. Početna sumnja izaziva lanac iskušavanja, a stvar eskalira geometrijskom progresijom. Opsesivna partnerka jednom gotovo triler kombinacijom svom voljenom podmeće veštačku varijantu života kao izazov, koristeći za to nesrećnu uličarku i njenu stariju koleginicu. Kombinatorika, u šta se ova u početku ljubavna priča pretvara, dostiže nepredviđene razmere i duboko zagazi u sferu patološkog. Veza nepovratno puca na kraju, a poludela anti-junakinja se vraća u lik nesrećne, zaljubljene žene, patnjom opamećena… Rezultat – svi su životi iz zgloba izmešteni i poremećeni tektonski, kao posledica jedne sasvim besmislene i smešne sumnje. Crna komedija – moglo bi se žanrovski definisati.

Šabačka predstava se međutim opredelila za melodramski pristup, ozbiljno tretirajući paranoju kao normalan ljubavni dodatak. U ključu melodrame je i gluma Sonje Milojević, Vladimira Milojevića, Anete Tomašević i Kristine Pajkić, dok jedini iskorak u komično, i to vrlo hrabar iskorak, čini Ivan Tomašević kao madam Pomere – luckasta majka potajno zaljubljena u nesuđenog zeta. Sve u svemu – mlada rediteljka je podlegla početničkom grehu – nekritičkom odnosu prema tekstu, iz koga bi više izvukla da mu nije u svemu verovala. Jer, pitanje je da li i Šmit sam sebi slepo veruje, s obzirom na visoko kritičan odnos prema ljudima, što mu je karakteristika.

Aleksandra Glovacki (‘’Kultura’’ Programa 202 Radio Beograda, 16.01.2015)