Dragana Bošković: Za narod i otadžbinu!
Radoslav Pavlović / Stanislav Grujić, Puls teatar, Lazarevac i Narodno pozorište Leskovac (koprodukcija)
„Profesionalac”Dušan Kovačević / Milomir Nedeljković, Kraljevačko pozorište
Tajni agent Luka Laban ušao je u srpsku poslovicu posle predstave Zvezdara teatra i filma “Profesionalac”. Teškog zadatka, da postavi rimejk ovog slavnog Kovačevićevog teksta na kraljevačku scenu, poduhvatio se glumac i reditelj Milomir Nedeljković, koji tumači i glavni lik u komediji. Ovom predstavom, Nedeljković se oprostio od aktivnog pozorišnog staža, pa je Luku Labana i igrao sa određenom sentimentalnom notom, koja je, možda, pogrešno protumačen “čemerni osmeh” Bore Todorovića.
Kraljevački “Profesionalac” je, u osnovi, pravilno postavljen. Svi akteri drame, Teja Kraj (Zoran Cerovina), Sekretarica (Gorica Dinulović), Majka (Biljana Konstantinović) i Ludak (Boba Stojimirović), skrupulozno su davali prednost Nedeljkoviću, koji je, kao “Profesionalac”, pokazao zaista lep dijapazon istinitih glumačkih sredstava. I većina njih je bila na pravom mestu. No, kao reditelj (supervizor režije je Miodrag Dinulović), Nedeljković je, ipak, podlegao amaterskoj praksi da ilustruje i nasilno poetizuje ono što je Kovačević jednom zauvek “zakucao”. Pa tako, umesto da čitanje majčinog pisma bude vrhunac sinovljeve izdaje, pojavljuje se sama majka, koja, u nekoj vanvremenoj svetlosti, sama govori pismo. Nepotrebno i dramski štetno.
Jedna, da kažemo, svečarska predstava je zaista zanimljiva i karakteristična za onog kome je posvećena. Čekamo i druge predstave Kraljevačkog pozorišta, koje se trudi da ostvari visoki profesionalni nivo.
“Čaruga” Radoslava Pavlovića, neka vrsta našeg Robina Huda, u tumačenju i u režiji Stanislava Grujića je na neki način skrenut iz domaćeg mentaliteta, pa pomalo liči na osvetnika Zoroa, a pomalo i na Fantoma u operi. Ovaj tekst je, sa dobrim uspehom, igran davno u Narodnom pozorištu u Leskovcu i utisak nam je da je tada bio autentičniji. Danas, kada se vreme sasvim promenilo, zaista je teško poverovati u dobre namere pljačkaša i vagabunda, ma kako ta ideja bila romantična. Stanislav Grujić nije rđav kao Čaruga. Ni drugi glumci, poput Aleksandra Trmčića (Kapetan), Ivana Jankovića (Prpić Mali), Ane Ćuk (Ivona Fregl), Milana Tomića (Radomir Putnik), Ivane Nedeljković (Božena), Nenada Mitrovića (Vinko Stupar) nisu izlazili iz okvira dobrog dramskog ukusa u ovom čudnom dramskom žanru. Pokušavajući da ga učini neobičnim i, možda, savremenim, reditelj je “Čarugu” na momente učinio patetičnim (kao na kraju), na momente operetskim (na početku). Između toga, odvila se poznata priča, po poznatom tekstu, kao rezultat saradnje dvaju pozorišta, što nikad nije loše.
Dve pozorišne predstave, koje su režirali glumci, koji, u isto vreme, igraju naslovne uloge u njima, ukazuju na ovu praksu kod nas, naročito u unutrašnjosti. Po pomenuta dva projekta, koja reprezentuju tri teatra, možda bi ovakve zahvate trebalo malo prorediti.
Dragana Bošković (Večernje Novosti, 22.01.2016)