Ivan Turgenjev, Mesec (dana) na selu, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Užice

Akteri predstave Mesec (dana) na selu jedni druge često pitaju koliko je sati. Reklo bi se da su užurbani, da o vremenu vode računa, pa i da im ono izmiče. Istina je, međutim, da većinu junaka drame Ivana Turgenjeva ne čekaju neodložni poslovi, da vlasnici letnjikovca i njihovi gosti, vreme provodi u atmosferi letnjeg odmora, vode isprazne razgovore i dosađuju se, dok posluga svoje obaveze ispunjava bez žurbe, u tempu svakodnevne rutine. Pošto junaci predstave nikuda ne žure, onda postaje jasno da pitanje „koliko je sati“ možemo razumeti ili kao puko opravdanje za prekid dotadašnjeg razgovora ili kao vapaj koji dospeva iz sfere podsvesnog.

Uostalom, ispod naizgled mirne površine nešto vri. Ili bi barem moralo da vri. Jer gazdarica imanja vara muža s njegovim najboljim prijateljem, a u isti mah se zaljubljuje u privatnog učitelja prema kojem nežna osećanja gaji i veoma mlada vaspitačica dece bogatih roditelja. Muž bi možda i primetio neobično ponašanje žene, ali spas od istine traži u izmišljenim poslovima vezanim za održavanje imanja.

Ova priča, danas najviše nalik TV novelama, a u vremenu nastanka jeftinim herc romanima, poslužila je Turgenjevu za preispitivanje društenih odnosa u tadašnjoj Rusiji, ukazivanju na nepravede koje bogati čine sebi potčinjenim, ali je istovremeno bila i bolno svedočanstvo o nesrećenim ljudima, njihovim ispraznim životima, čežnji za ljubavlju i nemogućnosti da se iščupaju iz žabokrečine vlastitih života.

U predstavi užičkog pozorišta reditelj Milan Nešković i dramaturškinja Jelena Mijović ovu priču i njene aktere propuštaju kroz prizmu sadašnjeg vremena, zadržavaju osnovne tokove motivacije koja u akciju vodi dramske junake, ali ih pritom ne tretiraju kao karikature, ne smeju im se, pa ih čak i ne osuđuju. S druge strane, sve što je u predsatvi smešno, a takvih je momenata mnogo, posledica je vešte i fino sprovedene rediteljsko-dramaturške igre koju najčešće prepoznajemo kao argumente koje je Čehov svojevremeno koristio uveravajući svog reditelja Stanislavskog da je napisao komedije a ne drame.

Naime, kao i kod Čehova, i ovde su na delu slike iz svakodnevice onih koje nisu sposobni, ili ne moraju da se brinu za svoju egzistenciju, dakle osoba koje u prepuštanju dokolici i svemu što ona sobom nosi, pronalaze lek za nesreću koja ih duboko pritiska. Čak ni oni među likovima koji su prinuđeni da svojim radom zarađuju za život, u ovoj predstavi nisu odveć oštro suprotstavljeni svojim gazdama, jer Nešković ne realizuje inscenaciju socijalne drame.

Njega zanima odgovor na pitanje koje uostalom postoji i kod Turgenjeva: šta se dešava u dušama i jednih i drugih, i gazda i onih koji su im po raznim osnovama potčinjeni, bilo tako što su radna snaga, kao što su to vaspitačica, inače siroče, privatni učitelj i služavka, bilo da je potčinjenost posledeca društvenih relacija, kao što je to slučaj sa čankolizima, družbenicom glavne junakinje, lokalnim doktorom.

Ni užička predstava nije previdela socijalnu dimenziju Turgenjevljeve drame, i ona se ovde podrazumeva, ali je tretirana kao jedan od elemenata koji će gledocima još više približiti dinamiku aktuelne društvene stvarnosti. Sve drugo, a pre svega izgubljenost u lavirintima svakodnevice, nemoć da se kormilari vlastitim životom, kompromisi kojima se navodno kroti rđavo naklonjena sudbina, a na prvom mestu gotovo perverzno uživanje u ništavilu ispraznosti, isto je kao i kod ruskog pisca, i ne razlikuje se od dijagnoze koju svojim akterima postavlja današnje vreme.

Već proverenoj grupi odličnih glumaca – Igoru Borojeviću, Bojani Zečević, Divni Marić, Vahidinu Preliću, Ivani Pavićević i Tijani Karajić Radojičić, sada se pridružuju Dejan Maksimović i izvanredna Vanja Kovačević. Bez njihove precizne igre delikatan rediteljski pristup Turgenjevu ne bi bio ovako efektan, a užička predstava ne bi bila istinski uzbudljiva i dobra.

Aleksandar Milosavljević

Izvor: 2. Program Radio Beograda

Kritika je deo projekta „Kritičarskog karavana“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.