КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА

У уторак 28. новембра на великој сцени Спортско-културног центра Обреновац је одржана премијера представе Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића у режији Душка Ашковића. Представу је извео Поетски театар (ПОТ) Обреновац (основан 2004. године), који је до 2012. године радио у оквиру библиотеке „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, а онда до 2019. године у Центру за очување традиције и културе ТЕНТ. Од 2021. године ПОТ функционише као самостално удружење.

Наизглед све је слично, али и тако различито од праизведбе Клаустрофобичне комедије Душана Ковачевића у режији аутора у Звездара театру (1987). Ковачевићев комад и Ашковићева представа су временски ситуирани између 1975. године и 1980. године. Редитељ Ашковић није желео да актуелизује или дописује Ковачевићев комад већ је уз помоћ функционалних штрихова поставио представу која се креће међу јавом и мед сном једног (не)успешног писца Теје Краја. Редитељ корак по корак, сцену по сцену, гради линију приче у којој писац Теја живи сањајући, јер животу који је сав од сна ни душевна болница (у коју га шаље брат Јагоша), не може наудити. Његови ликови настављају да живе све до смрти Саве Оџачара односно до краја представе у представи. Позориште које приказује живот постаје позориште које потказује живот.

У глумачком ансамблу Александар Тадић је као Сава оџачар био вучни глумац који је одређивао темпо ритам и атмосферу сцена. Тадић је својом игром допринео да се представа жанровски профилише као драма, са појединим комичним пасажима. Међутим, оно што посебно плени пажњу је тзв. игра без текста Тадића у сценама где показује да уме да буде сценски активан користећи сведена глумачка средства. Никола Јеремић представља Теју Краја као писца на рубу нервног слома. Ликови које Теја ствара а повремено и живот, доводе га
повремено у дилему да ли сања живот или живи сањајући. Јеремићев Теја игра стално са повишеним тоном што доводи до сценске монотоније и неубедљивости. Мирослав Богдановић као Јагоша Крај не успева у уводној сцени да буде сценски убедљив, али касније, поготово када има велике говорне пасаже показује снажну експресију и харизму. Јагоша Мирослава Богдановића показује да је образован, начитан и веома добро информисан у сцени са братом и у сцени дочека председника из неке несврстане земље, са чуварима реда и мира, поодраслим пионирима (деца брзо расту) и Савом Оџачарем. У сцени дочека редитељ прави омаж култној представи Херој улице Ладе Мартинац у адаптацији и режији Владе Лазића и извођењу Театра ДЕС ,, Шпанац’’ (1985) у којој је и сам имао запажену улогу. Славка Станковић игра Веселу, Јагошину и Тејину старију сестру као жену у годинама која све своје наде полаже једино у успешног брата Јагошу. Када Теја оптужи Јагошу да је крив за покушај самоубиства Саве оџачара она се зачудо сложи са својим омиљеним братом да Теју треба послати у душевну болницу. Теодора Петровић у улози чувене пољске балерине Нине Херберт показује како наивност и заљубљеност могу довести до скандалозног и необјашнјивог прекида представе у Народном позоришту и одласка у непознато. Такође, у неколико нумера она показује изненађујуће добро балетско умеће за једну глумицу. У контакт игри са
Тадићевим Савом оџачарем остварена је кроз вербалну и невербалну комуникацију таква интеракција да долазак Теје Краја као преводиоца делује помало сувишно. Ненад Симеуновић игра Вулета милиционера на такав начин да нас подсећа да нема малих улога. Вуле милиционер (Ненад Симеуновић) у неколико сцена показује читав распон осећања. Он је полицајац који се каје јер је заборавио да бар посети свог добротвора Саву оџачара онда када се ситуирао. Вуле милиционер Ненада Симеуновића је лош ђак пред Јагошом јер не може да
запамти ниједно име несврстаних политичара. Међутим, највећи стид он осећа када мора да одведе балерину Нину Херберт из стана Саве оџачара. Он то мора да учини у име свог посла и улоге у овом позоришту у позоришту. Матеја Ђоковић игра лик Леополда Важика, балетског играча и вереника Нине Херберт као некога ко даје сигурну подршку на сцени, али је извор њене нестабилности ван сцене. Матеја Ђоковић у потрази за својом вереницом Нином стиже чак и да ,,разбије’’ четврти зид тражећи је у гледалишту. У глумачком ансамблу су били и Вукашин Радивојевић, Јован Станковић и Предраг Перовић у улози деце.

Милан Мађарев

Фотографија: Фото студио Лазаревић, Обреновац

Критички осврт на представу Клаустрофобична комедија је део пројекта Удружења критичара и театролога Србије под називом ,,Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији’’ који је ове године подржало Министарство културе Србије.