Nataša Gvozdenović: Životinjska firma

Predstavu ’’Životinjska firma’’ Narodnog pozorišta u Pirotu gledala sam u okviru projekta ’’Kritičarski karavan’’. Predstavu je režirao Stevan Bodroža po tekstu Jordana Cvetanovića. U predstavi igraju: Natalija Geleban, Kristina Tomić, Marta Keler, Aleksandar Radulović, Milan Nakov, Zoran Živković, Aleksandar Aleksić, Aleksandra Stojanović. ’’Životinjska firma’’ je komad koji neposredno dotiče našu stvarnost i dotiče nas na više razina, što vidite i po glumačkoj igri. Glumci igraju zrelo imajući svest o ulogama koje tumače što nam govori da su to profesionalci razvijenih identiteta.

Jordan Cvetanović piše ’’Životinjsku firmu’’ po motivima Orvelove ’’Životinjske farme’’- u jednoj firmi dolazi do smene direktora i dolazi do blago rečeno bespoštedne borbe za direktorski presto između dva kandidata Svinje i Svinjske glave. Situacija, bolno savremena i poznata- živimo u tranziciono vreme bez valjanog okvira i daleko od jasno uspostavljenih sistema vrednosti, a Cvetanović tačno uočava da ako govorimo o čitavom svetu vrhovno božanstvo jeste kapital, koji je danas personalizovan i klanjamo mu se. Pri tom važno je da je firma u kojoj se bitka dešava fabrika šećera. Pisac iskusno bira da to bude baš šećer koji povećava nivo dopamina hormona zadovoljstva a postići zadovoljstvo danas u ovom vremenskom, ekonomskom i istorijskom okviru nije lako.

Reditelj Stevan Bodroža postavlja na scenu grotesku koja pokušava da nadvlada nemilosrdnost stvarnosti. Glumačko pevanje songova u komadu predstavi daje element spontanosti. Sve se dešava pod neonskim industrijskim svetlom koje isisava duše. Reditelj uspeva da nas uvuče u fabulu i da kod gledaoca osvetli da to jeste svet čiji smo deo. Odnosi
među junacima postavljeni su jednostavno i spretno tako da jasno vidimo svu bezočnost i nemilosrdnost koja u Firmi vlada. ’’Životinjska firma’’ je nastala po motivima ’’ Životinjske farme’’ kako rekosmo i ovde nas zaplet uči da su svi ljudi jednaki samo su svinje jednakije od drugih. Bodroža i Cvetanović nastavljaju Orvelovu priču o putu u totalitarizam koji je najbolje opisala Hana Arent u knjizi ’’Izvori totalitarizma’’gde kaže suštinu, vrlo jednostavno društvo je uvek imalo neizmernu moć nad njegovim članom pojedincem, a u totalitarizmu se susrećemo sa banalnom brutalnošću u kojoj je sila slepa nema ime a ima cilj, a cilj je poništenje svega što tu brutalnost rasvetljava. Orvel piše farmu kao kritiku staljinizma, a danas – čitav je svet Firma. Stoga i Krleža kaže da živimo još uvek u društvu koje glave odrubljuje filozofima mesto da je obrnuto.

Kostim Tatjane Radišić je minimalistički sa simboličnim detaljima koji jednako kao i scenografija (Tatjana Radišić i Stevan Bodroža) otvorenog senzibiliteta i pruža prostor asocijacijama. Koreografija Damjana Kecojevića skladno prati i upotpunjuje grotesknu atmosferu predstave.

Na predstavu sam otišla sa odličnim iskustvom koje sam imala prošle sezone u Pirotu kada sam isto u okviru ’’Kritičarskog karavana’’ gledala predstavu ’’Žabar’’. Sa predstave sam izašla jednako dobrog utiska sa pitanjem koje je jedno od onih koje otvara predstava: da li mi smrtnici uopšte tragamo za srećom? Ili smo smo tu izgubili kompas.

Nataša Gvozdenović (Radio Novi Sad, 14.01.2017)

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.