Željko Jovanović: Studija zla

Fasbinderov „Žabar“ rođen je u vreme gastarbajterskog buma šezdesetih godina Dvadesetog veka, s tim što je u vreme kada je ovaj stvaralac otvorio temu neprihvatanja stranaca, to bilo manje brutalno. Fasbinderova priča je zanimljiva i zbog toga što današanja mladež i ne zna da su koliko juče postojale dve nemačke i što se on u svom radu bavi pitanjima vezanim za Zapadnu Nemčku i njenu mladež.

Glavni junak ove priče je mladi Grk, koga domaćini, takođe mladi Nemci misleći da je Italijan zovu pogrdnim imenom Žabar, koje Italijanima lepe širom sveta.

Komad posvećen netolerantnoj zapadnonemačkoj omladini koja maltretira došljake željne posla, rediteljka Bojana Lazić je smestila u specifičan scenski prostor. Scena je bukvalno napunjene foteljama kao simbolom težnji mladog Grka, koji od silne želje za udobnijim životom ne primećuje da je zapao u loše, ne samo socijalno okruženje. Ovu Fasbinderove studije zla, ili barem zla u povoju, rediteljka realizuje maksimalnom stilzacijom i besktvom od realizma koje je bio moguć zahvaljujući uspeloj igri glumačkog ansambla. Reč je o kompetentnom timu koji čine Aleksandra Radulović, Aleksandra Stojanović, Zoran Živković, Mihaela Stamenković, Borjanka Ljumović, Marta Keler, Danijela Ivanović, Aleksandra Đinđić, Aleksandar Aleksić i Slaviša Jovanović.

Na pitanje na koji način mi danas i ovde komuniciramo sa ovom pričom, odgovor je dvojak. U ovom komadu mi smo uglavnom u pozciji mladog Grka, koji pokušava da se umova u bolji život. Sve drugo, kalustrofobična sredina, mržnja prema strancima, lako potezanje motke i mnogo toga još, nije nam nepoznato.

Željko Jovanović (Blic, 22.11.2014)