08 Jan POZORIŠNA TRPEZA U SENTI [Milan Mađarev]
Drugi šou kejs Kamarafest u Senti (19-26 jun)
U organizaciji Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta i pozorišne organizacije Novem u Senti je od 19. do 26. juna 2024. održan drugi show case Kamarafest. Izvedene su predstave Hladan suton po tekstovima Janoša Siverija i Rastrgnite me po tekstovima Ištvana Domonkoša u režiji Kinge Mezei, umetničke direktorke i A šta bi sa ženom A.P. Čehova – Čabe Kiša u režiji Zoltana Devaia, direktora ovog pozorišta, Galeb A.P. Čehova u režiji Čabe Kiša, Vitez Janoš Šandora Petefija u režiji Lasla Saba Šebešćena i Šarena laža iliti tajna vela Gabora Gergeija po delima Mihalja Verešmartija u režiji Šandora Lasla. Sve predstave su imale prevod na srpski jezik.
Na velikoj sceni Studio izvedena je predstava Hladan suton u režiji Kinge Mezei koja je inspirisana stihovima rano preminulog mađarskog pesnika Janoša Siverija (1954 – 1990) i slika Jožefa Beneša. Predstava je žanrovski miks poetskog i vizuelnog teatra (scenografija Petar Ondrašek, majstor svetla Sabolč Bata). Snolika predstava počinje sa krilatim anđelom kome smeta mnoštvo vertikalno postavljenih cevi u pokušaju da izađe pred publiku i saopšti ono šta želi. Cevi koje ometaju njegovo kretanje podsećaju na neobičnu šumu sve dok se ne pokaže da je reč o psihološkoj prepreci koja se postavlja pred dramske likove. U skladu s dramaturgijom sna ređaju se slike protesta radnika, žene koja peva (Kinga Mezei) i komične devojke sa predimenzioniranim ženskim atributima koja ima problem da izvede najjednostavnije fizičke radnje (sedenje i ustajanje), ali se uporno bori i tako ostvaruje male životne pobede. Predstava je imala dva kraja – kao da rediteljka i dramaturginja nisu mogle da se dogovore da li da ponude izlaz iz ovog pozorišnog sna ili da od njega odustanu.
Na kamernoj sceni je izveden Galeb Čehova u dramaturškoj obradi Kornelije Goli i režiji Čabe Kiša a sa muzikom Silarda Mezeija i songovima koje su napisali i izveli članovi glumačkog ansambla. Dramaturginja Kornelija Goli obradila je i prilagodila Čehovljev komad za samo osmoro glumaca. Objedinila je likove Doktora i Sorina, brata Arkadine, izbacila lik Poline, žene Šamrajeva (Dornove ljubavnice) i tri epizodna lika. Senćanski Galeb počinje ranije no što je predviđeno u drami (19.00), muzičkim prologom koji je pokušaj Arkadine (Kinga Mezei) da ukrade pažnju za sebe pre sinovljeve premijere. Prolog me je asocirao na predstavu Squash Milana Oklopdžića izvedenu u Arena teatru tokom njegovih magistarskih studija na univerzitetu u Kaliforniji. U ovoj predstavi ovekovečenoj u Oklopdžićevom romanu Ca. blues kompletna scena je izvedena tokom pauze za malobrojne gledaoce koji su se (ne)namerno zatekli u gledalištu. Reditelj ovog Galeba i autori predstave Squash zapravo se poigravaju idejom da gledaoci mogu u svojim glavama da montiraju predstavu po sopstvenom nahođenju, senzibilitetu i stručnosti. Publika na kamernoj sceni zatiče Mašu (Judit Verebeš) u modernom maniru obučenu u crno kako svira na klaviru i peva o svojim osećanjima. I kasnije, tokom predstave, muzika izvođena uživo imala je važnu ulogu, jer su songovi jedan od kvaliteta predstave, mada su povremeno, narušavajući njen tempo-ritam i odvlačeći pažnju publike, bili i njena slabost.
Predstava Rastrgnite me u režiji Kinge Mezei nastala je na osnovu romana Punjena ptica i Via Italia Ištvana Domonkoša, uz njegove pesme i druge tekstove. Likovima iz romana Punjena ptica dramaturzi Tomaš Olah i Kinga Mezei dodali su „odmetnuti” lik Dede iz romana Via Italia, koji ovde vodi novi život kao siromašni mafijaš na letovanju uz povremene napade poetskog nadahnuća. Punjena ptica Domonkoša ima četiri poglavlja s naratorom koji nas (za)vodi kroz priču u trećem licu. Ovakav Domonkošev postupak podseća na još radikalniji pristup poljskog pisca Ježija Andžejevskog u kultnom romanu Vrata raja. Vrhunski dramatuški izazov bio je kako uopšte formirati tekst i scenski narativ bez simplifikovanja a ne zalutati u puko prepričavanje romana. Dramaturzi su se odlučili da predstavu stave u kontekst flash back-a Pisca (Roland Laslo) koji lamentira o svom nikada dovršenom romanu. Takođe, svoj ,,skromni’’ doprinos stvaralačkoj blokadi Pisca dala je i prostitutka Lujza (Lea Dedović Tomić), koja svoje mladalačke čari neštedimice deli. Pisac nas kroz predstavu vodi na istarsko primorje gde grupa ne baš dobrih džez muzičara zabavlja goste hotela, ali je to samo zgodan višegodišnji paravan za krijumčarenje droge. Poetska komedija situacije se na kraju pretvara u tragikomediju kada jedan od džez muzičara-krijumčara nastrada od policije tokom pokušaja bekstva.
Drugi show case Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta i pozorišne organizacije Novem u Senti pokazuje da decentralizacija kulture ipak funkcioniše. Pozorišna trpeza je bila raznovrsna.
(Tekst je objavljen u „Književnim novinama“, br 1345, Beograd, jun 2024)