Сан о позоришту

На 15. смотри драмских аматера Подунавља и Поморавља ,,Живка Матић“ у Пожаревцу гледао сам представе Протекција Бранислава Нушића у режији Драгана Остојића и извођењу Градског позоришта Културног центра из Смедеревске Паланке и Сан латње ноћи Виљема Шекспира у режији Дејана Цицмиловића и извођењу Позоришта ,,Миливоје Живановић“ ЦЗК Пожаревац. Жири у саставу Цисана Мурусидзе Чоловић, позоришна редитељка, Славица Јовановић, професорка српског језика пожаревачке гимназије и Соња Mирић Младеновић, директорка пожаревачке филијале Националне службе запошљавања су прогласили представу ДР Бранислава Нушића у режији Селене Ракочевић и извођењу ОАП ,,Бранислав Нушић“ из Малог Црнића за најбољу представу, најбољи глумац је Валентино  Ољача за улогу Благоја у представи ДР, а најбоља глумица је Јелена Стојадиновић за улогу Мице у представи Мрешћење шарана Александра Поповића и извођењу Позоришта ,,Масука“ из Велике Плане.

Бранислав Нушић у Протекцији комбинује жанр водвиља са комедијом ситуације и нарави. Службеник Аћим Кукић и поред 40 година службовања у провинцији има фикс идеју да уз помоћ протекције код министра коначно дочека пензију у Београду. Kукић не преза ни да закључа у собу рођеног сина Светислава, уредника новина када процени да би синовљев текст у настајању могао да угрози његов несувисли план о пријему код министра и позном аванзовању. Осим тога, две ћерке браће Катић као и сестра и ћерка министра кују планове о удаји за удвараче који желе (неко из љубави, а неко из рачуна) да промене свој момачки статус. На крају Протекције свако добије свог адекватног пара и разлог за весеље.

У поставци Протекције Драган Остојић је покушао да помири распричаност Нушићеве комедије са водвиљским ситуацијама. У експозицији  представе је убацио игру и певање народне песме Цојле Манојле (вероватно инспирисан именом Манојла, Аћимовог брата). Међутим, Слађан Станић као Аћим Кукић и Александар Мишић као Манојло нису у стању да изведу брзометни дијалог двојице браће, већ изгледају брбљиви и неразумљиви. Остојић је доста штриховао текст драме, штриховао је монологе да би убрзао темпо-ритам извођења, избацио је лик администратора који долази са Светиславом, Аћимовим сином, кроз импровизације  је разигравао сцене и понављао је текстове ликова по угледу на драматургију плеса. Међутим, остаје нејасно  зашто се у завршној сцени представе Момак код министра (Давид Гитарић) волшебно претвара у полицајца на тајном задатку који хапси министра. Све у свему, Драган Остојић је направио представу неуједначеног квалитета са неколико добро креираних комичних сцена.

У глумачком ансамблу истичу се Невена Миљковић као Јулка, Аћимова ћерка, која долазак у посету код стрица Манојла доживљава као прилику да тестира свој заводнички арсенал на што већем броју мушких кандидата (под условом да имају црвене панталоне). Најживописнију и комички најразвијенију улогу дала је Соња Дојчиновић у улози Персиде, министрове сестре. Персиду Сање Дојчиновић карактерише незаборавна фризура на јуриш и комичан начин како (не)наметљиво флертује са мушкарцима у жељи да се уда што пре, јер је добрано замакла у године. Радоје Ђурђевић игра прагматичног Саву Савића ћумрукџију  (царински службеник) који је мушки пандан Персиде. Сава Савић Радоје Ђурђевића је спреман на све не би ли аванзовао у служби уз увек исту заводничку причу која зачудо пролази и код Персиде и код много млађе Јованке. У глумачком ансамблу својом енергијом и сценском присутношћу плени пажњу Радица Митровић као Госпођа Спасојевић.

Редитељ Дејан Цицмиловић је одлучио да постави веома захтеван комад какав је Сан летње ноћи Виљема Шекспира у Позоришту ,,Миливоје Живановић“ ЦЗК Пожаревац. У експозицији представе је приказана ефектна видео пројекција која приказује како је (вероватно) изгледао Атински двор. Цицмиловић је максимално штриховао Шекспирове стрихове, јер није их лако говорити уприрођено, чак ни за професионалне глумце. Међутим, штриховањем  су се изгубиле важне информације из текста: Тезеј,  атински краљ је мачем победио, а онда и понизио Хиполиту, краљицу Амазонки, информације о томе да Пук није било какав вилењак и, наравно, зашто су краљ Оберон и краљица Титанија у непомирљивом сукобу. Једна од најкомплекснијих Шекспирових комедија сведена је на симплификовану игру око љубавних парова и позориште у позоришту занатлија. На срећу, управо су сцене позоришта у позоришту најбоље у представи за шта је веома заслужан Валентино Ољача који игра Николу Вратила и Пирама у међуигри. Одавно нисам гледао неког аматерског глумца који има такву харизму и комичарски рафинман какав показује Ољача. Његова говорна култура, култура покрета и осећај за колективну игру делују инспиративно за његове партнере на сцени, док публика ужива и жељно чека сваки његов излазак на сцену. Ипак, потписник ових редова има малу запитаност да ли је члан једне дилетанске групе занатлија заиста такав комичар од формата или је Валентино Ољача као врстан глумац то (не)намерно позајмио свом лику? У глумачком ансамблу Бојан Николић као Оберон, краљ вила и вилењака плени пажњу говорном културом и сценском присутношћу.

Све у свему, представа Сан летње ноћи ће остати упамћена  по атрактивном тотал дизајну и сценама позоришта у позоришту занатлија. Можда ће током живота представе утисак бити повољнији, јер неке представе добију праву димензију тек после неколико реприза.

Критика представа Протекција Бранислава Нушића у режији Драгана Остојића и извођењу Градског позоришта Културног центра из Смедеревске Паланке и Сан латње ноћи Виљема Шекспира у режији Дејана Цицмиловића и извођењу Позоришта ,,Миливоје Живановић“ ЦЗК Пожаревац је део пројекта „Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији“ који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.

Аутор: Милан Мађарев

Извор: Култ