17 Oct Saopštenje Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije povodom smene Željka Hubača, v. d. direktora Drame Narodnog pozorišta
Razlozi smene Željka Hubača s mesta direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, navedni u obrazloženju odluke UO ove institucije i njenog upravnika, Dejana Savića, nedovoljno su ili netačno obrazloženi i svode se, zapravo, na niz opštih mesta.
Za navodni problem nedovoljnog angažmana stalno zaposlenih umetnika NP nije odgovoran Hubač, nego svi direktori ove kuće iz prethodnih decenija koji su zapošljavali glumce po krajnje netransparentnim kriterijumima. To je rezultiralo brojem od oko 70 članova ansambla Drame, od kojih čak i mi, profesionalni pozorišni gledaoci, već godinama nismo bar jednu trećinu videli na sceni, jer ih nijedan reditelj ne uzima u podelu: ne verujemo da je to zbog toga što reditelji ili direktor Drame imaju nešto lično protiv njih. S druge strane, repertoar Drame u poslednjih nekoliko godina ukazuje na to da je Hubač uspeo da angažuje ogroman broj i onih glumaca Drame Narodnog pozorišta koji godinama nisu bili prisutni na scenama ovog teatra.
Drugi navedni razlog, namera da se “izmeni vizura dramskog repertoara”, otkriva prave motive za ovu smenu: neazdovoljstvo činjenicom da je u Hubačevom mandatu Drama Narodnog pozorišta postala i umetnički, ali i društveno najsmelija, najprovokativnija i najzanimljivija, a svakako i najkvalitetnija institucionalna scena u Beogradu. Onima koji bi rekli da to nije misija nacionalnog, već nekog eksperimentalnog pozorišta, može se odgovoriti samo to da su – neznalice. Pozorište po čijem su modelu nastali svi nacionalni teatri u našem regionu, bečki Burgteatar, već je decenijama jedno od najprogresivnijih pozorišta u Austirji i Evropi.
O rezulatatima rada Željka Hubača najbolje govore cifre: pune sale, više od sto nagrada u četiri godine, poglavito veoma pozitivne kritike, prisustvo na Bitefu, Sterijinom pozorju, redovno učešće i na drugim renomiranim festivalima u zemlji i regionu…
Kad se sve ovo ima u vidu, sa žaljenjem konsatatujemo da je ova smena anticivilizacisjki čin, iza koje se naslućuje namera da nacionalna pozorišna kultura ne dobije one dimenzije koje uveliko dobija u razvijenom svetu, onom kojem ovo društvo, valjda, teži: savremenost, umetnička i društvena relevantnost i kosmopolitizam.
U ime predsedništa Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije,
Ivan Medenica, predsednik