63. РЕПУБЛИЧКИ ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ

63. Републички фестивал аматерских позоришта Србије је одржан од 17. јуна до 25. јуна у Кули у организацији новооснованог Централног савеза аматера у култури Србије, Културног центра Кула и Општине Кула. Културни центар Кула и Општина Кула угостили су најбоља аматерска позоришта 55. пут. Селекција аматерских представа за Фестивал је настала после окружних,  Зонских смотри и Фестивала аматерских позоришта Војводине, док су представе из Београда и других региона Србије биране на основу једне или две селекције. За већину аматерских позоришта је и даље питање престижа наћи се у такмичарском програму Фестивала у Кули, али све је више других, мањих фестивала које организују аматери где могу да се друже, играју представе и да се такмиче.

У такмичарском птограму Републичког фестивала аматерских позоришта Србије и ове године су биле представе већ познатих учесника: Позориште ,,Стеван Сремац’’Дома културе из Црвенке, Трстеничко позориште овог пута под називом Удружење грађана ,,Трстеничко позориште’’  у сарадњи са Драмским атељеом ,,Вук Караџић’’ из Грабовца и Центар за културу ,,Масука’’ из Велике Плане. Међутим, појавиле су се и три представе које се на основу година учесника могу окарактерисати као омладинске: Пола пола Милене Богавац у режији Тијане Петровић и извођењу полазника школе глуме Аматерског позоришта ,,Хранислав Драгутиновић’’ Дома културе Прокупље ; Шта је било деда ауторски пројекат Павла Јеринића у извођењу студија ,,Бис’’ из Београда и ,,All shook up’’ (Одлепио сам скроз) Гимназијског позоришта из Руме.

Позориште ,,Раша Плаовић’’ са Уба  извело је представу Бајка о позоришту Владимира Ђурђевића у режији Душка Ашковића на отварању 63. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у Кули. Душко Ашковић је био аматерски и професионални позоришни глумац, филмски глумац, ради(о) је као инспицијент у Звездара театру и повремено у Атељеу 212, а последњих година режира представе у Позоришту ,,Раша Плаовић’’. Ашковић је Ђурђевићеву анти бајку поставио као  жанровски микс комедије ситуације и нарави. У глумачком ансамблу се истиче Воја Раонић као феминизирани Јован који је за свог хомосексуалног партнера спреман да уради све, па чак и да одглуми жену.

Позориште ,,Стеван Сремац’’ Дома културе из Црвенке извело је представу Ожалошћена породица Бранислава Нушића у режији Игора Павловића.  Ожалошћена породица у редитељској поставци Игора Павловића личи  на трагикомедију, али је заправо драма са комичним пасажима. Игор Павловић поставља Ожалошћену породицу на пола пута између новог историцизма који је базиран на културно-историјском контексту дела и презентизма који заговара актуелизацију и примену помодних теоријских -изама. Павловић се наизглед држи Нушићевог текста (уз штрихове наравно), али приказује ликове који се разоткривају као  отелотворење смртних грехова. Сценски најатрактивнија је Симка (Цвијета Јовановић Мучалица) коју прождрљивост не спречава да превентивно држи на оку свог витког промискуитетног мужа Агатона (Зоран Радуловић). Промена контекста у односу на Нушићев текст је навела Павловића да представу заокружи тарантиновским расплетом. У завршној сцени Агатон присили адвоката да промени тестамент, а онда његова жена Симка крене да убија све редом закључно са својим неверним мужем. Згађена оним што је видела и доживела (покушај двоструког силовања и сведочење покољу ожалошћене породице) Даница, млада наследница (Милијана Калуђеровић) напушта позорницу са кофером да би се дистанцирала од својих назови рођака. Агатон (Зоран Радуловић) у првом делу представе показује нову глумачку боју ниском импостацијом гласа и мужевношћу зрелог мушкарца. Касније, Радуловић полако губи дах, али ту је Цвијета Јовановић Мучалица као његова жена Симка, која од прве појаве плени пажњу. Ипак, остаје нејасно како се Симка, која се креће тешком муком због своје прекомерне тежине (понекад уз помоћ других), преображава у завршној сцени у неочекивану силу која се појављује изненада и решава ствар. Симка убија редом ожалошћену породицу, па чак и свог вољеног мужа Агатона који је наскочио на младу наследницу. У том темељном чишћењу ликова Симка и сама страда од удовице Сарке (Гордана Јелић Мештер) по угледу на филм Петпарачке приче Квентина Тарантина.

Редитељ Дејан Цицмиловић у духу новог историцизма поставља Мрешћење шарана Александра Поповића у извођењу Центра за културу ,,Масука’’ из Велике Плане. Преоблачење четничког официра у првој сцени наговештава карактерно преображавање свих ликова у представи. Цицмиловић је још више заоштрио идеју Поповића да је у смутним временима незаобилазна подела на за и против, али да је најтеже  остати човек. У глумачком ансамблу  тзв. вучни глумац (израз доајена Љубе Тадића) је Златко Илић у улози професора Борка Грацина који показује завидну моћ адаптације која повлачи са собом моралну деградацију. Илић као професор Грацин намеће у складу са својим годинама нешто спорији темпо човека у годинама и са много искуства. Грацинова много млађа жена Мица (Јелена Стојадиновић) нема моралних задршки у циљу  што бољег друштвеног позиционирања. Мица пребацује своју сексуалну незајажљивост после кума Свете и  Васе Вучуровића, капетана, на младог и перспективног кумића Миту пред којим је будућност. Преображај Мице Јелене Стојадиновић је највећи, јер се од жене која је у функцији мушкараца претвара у жену од акције. На том путу она у завршној сцени отрује остарелог мужа, јер је његово време прошло, а њено тек долази (?). У глумачком ансамблу истичу се Небојша Милосављевић као капетан Васа Вучуровић и Вукица Ковачевић као његова жена Госпава. Небојша Милосављевић и овог пута доказује да је мајстор епизодних улога. Његов лик Васе Вучуровића показује преображај од силног, ауторитативног капетана који узима све што му се допада јер се налази у позицији моћи. Међутим, када се врати са Голог отока некадашњи силник открива своју другу страну (потказивача и кукавице) коју је морао да развије да би се вратио у нормалан живот. Вукица Ковачевић игра Госпаву као поносну жену, која се бори за своју породицу у обе сцене у којима се појављује. У првој сцени не успева да врати заблуделог мужа кући,  а у другој, када сви окрећу главу од психички и физички руинираног Васе, она одлази са њим у (не)извесну будућност.

Наслов Седам ауторског пројекта Слободана Ногавице заправо означава број извођача на сцени који креирају театар покрета у првом плану позорнице и театар сенки у другом плану иза белог платна. Подсетимо се ауторских представа СОС Мирослава Бенке са незаборавним Зденком Кожиком и  Вавилон Мирослава Кожика (обе у извођењу словачког позоришта ВХВ из Старе Пазове и Приче господина М. Панонског у извођењу Аматерског позоришта Културног центра из Куле која је била микс театра покрета и низа монолога учесника. Слободан Ногавица је поставио лепу и топлу представу пуну емоција, која не резрешава увек проблем имитативног покрета, али се налази на добром путу. Ногавица се одлучује за приказивање покрета извођача кроз развојну линију ликова од хаоса до хармоније, од усамљености до другарства и љубави и немогућности да се хармонија успостави на дужи временски период. Структура ронда карактерише драматургију представе која враћањем на почетну слику показује да на жалост ништа нисмо научили. Представа Седам Омладинске сцене Културног центра Кула је одиграна ван конкуренције на фестивалу, јер је извођење представе Путујуће позориште Шопаловић Аматерског позоришта  “Мирко Таталовић Ћира” из Нове Пазове отказано због болести глумца.

Стручни жири 63. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у саставу Александар Волић (редитељ), Слободан Радовић (редитељ) и Миљан Војновић (глумац и драмски педагог), доделио је следеће награде: Прво место и Златну плакету добила је представа Српска драма УГ “Трстеничко позориште” и Драмског атељеа “Вук Караџић” из Грабовца, награду за најбољу режију је добио Милош Милошевић Шика за режију ове представе, Душан Јовић је добио награду за најбољег глумца за улогу Обрада Срећковића, док је Андреј Јовановић добио награду за мушку епизодну улогу војника ЈНА Милана Јовановића. Читав ансамбл је добио награду за сценски говор, а Василије Петровић је добио награду као најбољи сценограф. Друго место и Сребрна плакета припала је представи Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Игора Павловића у извођењу Позоришта ,,Стеван Сремац’’ Дома културе Црвенка, а Гордана Јелић Мештер је добила награду за епизодну женску улогу (улога Сарке). Треће место и Бронзану плакету је освојила представа Мрешћење шарана у извођењу Центра за културу ,,Масука’’ из Велике Плане, а Јелена Стојадиновић је добила награду за главну  женску улогу за улогу Мице у овој представи.

Представе Српска драма УГ “Трстеничко позориште” и Драмског атељеа “Вук Караџић” из Грабовца и Ожалошћена породица Б. Нушића у извођењу Позоришта ,,Стеван Сремац’’ Дома културе Црвенка пласирале су се на 65. Фестивал фестивала у Требињу који је одржан од 20. јула до 26. јула.

Критички осврт на 63. Републички фестивал аматерских позоришта Србије је део пројекта Удружења критичара и театролога Србије под називом ,,Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији’’, који је ове године подржало Министарство културе и информисања Србије.

Милан Мађарев